Menu 

Shakespeare. Комментарии к сонету 38

 

HOw can my Muse want subiect to inuent
While thou dost breath that poor’st into my verse,
Thine owne sweet argument,to excellent,
For euery vulgar paper to rehearse:
Oh giue thy selfe the thankes if ought in me,
Worthy perusal stand against thy sight,
For who’s so dumbe that cannot write to thee,
When thou thy selfe dost giue inuention light?
Be thou the tenth Muse,ten times more in worth
Then those old nine which rimers inuocate,
And he that calls on thee,let him bring forth
Eternal numbers to out-liue long date.
   If my slight Muse doe please these curious daies,
  The paine be mine,but thine shal be the praise.

How can my Muse want subject to invent
While thou dost breathe that pour’st into my verse
Thine own sweet argument, too excellent
For every vulgar paper to rehearse?
O give thy self the thanks if ought in me,
Worthy perusal, stand against thy sight,
For who’s so dumb that cannot write to thee,
When thou thy self dost give invention light?
Be thou the tenth Muse, ten times more in worth
Than those old nine which rhymers invocate,
And he that calls on thee, let him bring forth
Eternal numbers to out-live long date.
   If my slight Muse do please these curious days,
   The pain be mine, but thine shall be the praise.

1-14 Thine own sweet argument’ (3), write to thee (7) и одновременно ‘ты’ – ‘Муза’ (9).

Будем помнить, что любовь-EROS как олицетворенная роза-ROSE – это цветок (души)-как-человек (‘человек с виду’, 20.7). Ср. ‘Музу’-его в 21.1-2.

2-4 thou dost breathe perusal thy sight

 Ср. 18.13-14. Эти и другие ‘живые’ детали подсказывают, что свет своей Любви (light, 8) наш Поэт видел и в каждом носителе Любви, – в каждой любящей душе из его Читателей и Читательниц. Он писал свои тексты с себя (thou), с собственной души, а души читателей в этих текстах находили (и до сих пор находят) себя – свою сущностную способность любить.

2-4 thoupour’st into my verse
       thine own sweet argument, too excellent
       for every vulgar paper to rehearse

      Две важные вещи говорят нам эти три строки:
(i) что ‘твое собственное сладкое содержание’ как плод ‘вымысла’ Поэта (1) приходит к нему само по себе;
(ii) что ни один ‘вульгарный текст’ (то есть, подиктованный обыденным сознанием) не способен это превосходное (excellent) содержание воспроизвести.
    Пункт (ii) возвращает нас к предыдущим двум сонетам, 36 и 37.
    Пункт (i) вводит новую тему, развернутую в этом и в некоторых дальнейших сонетах:
                                                                                                        ‘ты, ROSE, Любовь-Красота = Вдохновение. ДК

5-6 Контекст ясно показывает, что сам ‘я’ – точнее, ‘кое-что во мне’ (ought in me), что бросается в глаза как ‘стоящее внимательного просмотра’ (worthy perusal), – это мои книги (23).

7 ДК               8 give light – светить, присвечивать               9-10 ДК               

13 my slight Muse. ДК

13 these curious days – любознательная современность. Церковь считала curiosity (естественную любознательность, тягу к знаниям, богоискательство) грехом.

ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ КОММЕНТАРИИ

2-4 thou dost breathe that pour’st into my verse
       Thine own sweet argument

 О самóй божественной Любви как о живом Вдохновителе его писаний о Любви говорит космогоническая поэма Джона Дейвиса “Орхестра, или Поэма о танце” (ср. ДК к 13.14, 26.1-439.2 и 52), – говорит устами Антиноя, ухажёра (wooer) царицы Пенелопы:

O Loue my King: If all my wit and power
Haue done you all the seruice that they can,
O be you present in this present hower,
And helpe your seruant and your true Leige-man
End that perswasion which I earst began:
For who in praise of dauncing can perswade
With such sweet force as Loue, wc[h] dauncing made.

LOue heard his prayer, and swifter then the wind
Like to a page, in habit, face, and speech,
He came, and stood Antinous behind,
And many secrets to his thoughts did teach.
At last, a christall Mirrour he did reach
Vnto his hands, that he with one rash view,
All formes therein by Loues reuealing knew.

And humbly honoring, gaue it to the Queene
With this faire speech: See fairest Queene (quoth he)
The fairest sight that euer shall be seene,
And th’onely wonder of posteritie,
The richest worke in Natures treasury;
VVhich she disdaines to shew on this worlds stage,
And thinks it far too good for our rude age.
                                            Orchestra 118-120

Любовь, мой Царь, весь ум мой и уменья
я отдал вам, служа, как только мог,
так будьте же и вы сейчас при мне,
и верному вассалу помогите
докончить прежде начатую речь.
Кто слаще речь вести о танце может,
чем сотворившая его Любовь?

Мольбу услышав, Царь быстрее ветра
одет как паж, с лица как паж, пришел,
как паж, речив, и тайну не одну
он Антиною в мысли нашептал;
в конце вручил кристальное Зерцало,
где тот лишь бросил взгляд и увидал
все формы, в откровении Любви.

В смиреньи передал Зерцало он
царице со словами: «Посмотрите: 
вот красота на все века, вот чудо
потомков наших и дражайший клад
в сокровищнице матушки Природы, 
припрятавшей его: для сцены мира
в наш грубый век уж слишком он хорош».

Подобным образом о Человеке как о живом Вдохновителе писаний о Любви говорит Посвящение этой же поэмы (точнее, первой половины этой поэмы) близкому другу, Ричарду Мартину (к которому, кстати, Поэт тоже обращается через you – как его вымышленный Антиной к невымышленному сладкоречивому Царю-Любви):

            TO HIS VERY FRIEND MA[ster]. RICH. MARTIN.

 To whom shall I this dauncing Poeme send,
    This suddaine, rash, halfe-capreol of my wit?
    To you, first mouer and sole cause of it,
  Mine-owne-selues better halue, my deerest frend.
  O, would you yet my Muse some Honny lend
    From your mellifluous tongue, whereon doth sit
    Suada in majestie, that I may fit
  These harsh beginnings with a sweeter end.
    You know the modest sunne full fifteene times
  Blushing did rise, and blushing did descend,
    While I in making of these ill made rimes,
  My golden howers unthriftily did spend.    [ср. 3.12]
    Yet, if in friendship you these numbers prayse,
    I will mispend another fifteene dayes.                                                                        Orchestra (publ. 1594/1596)

    Его [Автора] близкому другу, Рич. МАРТИНУ

Кому пошлю я этот танцевальный стих,
внезапный полу-каприоль моего ума?
Вам, перводвижителю его и единственной причине,
лучшей половине моего ‘я’, моему ближайшему другу.
О, если б вы уделили моей Музе немножко мёда
со своего медоточивого языка, где восседает
Свада в величии, чтобы я смог привести
это шершавое начало к более приятному концу.
Пятнадцать раз, вы знаете,  застенчивое солнце
краснея, вставало и, краснея, садилось,
пока я растрачивал мои золотые часы
на плетение этих скверно склепанных рифм. 
Все же, если, по дружбе, вы похвалите их,
я протранжирю еще пятнадцать дней.

131 семистрочная строфа этой космогонической поэмы написалась буквально за 15 дней! Сонет-посвящение появился сразу же, после строф 127-131, которые должны были быть зачином второй части этого ‘великого божественного произведения’, «this great worke diuine» (Orchestra 129.7):

Away Terpsichore, light Muse away,         [ср. 38.13]
And come Vrania, Prophetesse diuine;
Come Muse of heau’n, my burning thirst allay,
Euen now, for want of sacred drinke I tine.
In heau’nly moysture dip thys Pen of mine,
And let my mouth with Nectar ouerflow,
For I must more then mortall glory show.                                                                             Orchestra 127 

Уйди, Терпсихора, легкая Муза, уйди,
приди, Урания, божественная пророчица;
приди, Муза небесная, утоли мою жгучую жажду,
погибаю я, гибну без священного питья.
В небесную влагу вот это Перо окуни,
позволь устам моим сочиться Нектаром,
ибо должен я передать нечто большее, чем смертная слава.

Текст этот так и остался неоконченным, и так попал в печать в 1596 [1594] году, а после Авторской ревизии печатался в 1622 году – уже без зачина второй части, но и без завершения первой. Вторая часть должна была воспевать лад, царящий во дворе и в государстве Елизаветы Тюдор – королевы Англии в Золотом Веке.

7 • whos so dumb that cannot write to thee

 Аллюзия к стихотворению С. Даниэла: см. в ДК к 78.5.

 Ср. цитату из пьесы “Король Эдвард III”, где влюбленный король (не поэт, а государственный муж и воин) дает распоряжение невлюбленному секретарю-поэту написать любовное сонетное послание, как-бы нарочито забывая сказать, кому:

   King: …Forget not to set downe how passionat,
How hart sicke and how full of languishment,
Her beautie makes mee,
   Lor: Writ I to a woman?
   King: What bewtie els could triumph on me,
Or who but women doe our loue layes greet,
What thinekst thou I did bid thee praise a horse.
                                                    Е3 2.1 (457-63)

   Король. Не позабудь сказать, что от ее
Красы я изнываю в муках страсти.
   Людовик. Так, значит, это женщина?
   Король. Какой же
Иной красе я покориться мог бы?
Кому же, как не женщинам, поем
Мы о любви? Иль думал ты, что лошадь
Я воспевать хочу?

– и, неудовлетворенный постным упражнением в поэтических шаблонах, которое предлагает ему этот профессионал, сам спонтанно творит прекрасные стихи, выливая из души всю красоту ее чувства, мысли и слова:

   King: …Read let vs heare,
   Lo: More faire and chast then is the queen of shades:
   King: That loue hath two falts grosse and palpable,
Comparest thou her to the pale queene of night,
Who being set in darke seemes therefore light,
What is she, when the sunne lift s vp his head,
But like a fading taper dym and dead.
My loue shall braue the ey of heauen at noon,
And being vnmaskt outshine the golden sun,
   Lo: What is the other faulte, my soueraigne Lord,
   King. Reade ore the line againe,
   Lo: More faire and chast,
   King: I did not bid thee talke of chastitie,
To ransack so the treason of her minde,
For I had rather haue her chased then chast,
Out with the moone line, I wil none of it,
And let me haue hir likened to the sun,
Say shee hath thrice more splendour then the sun,
That her perfections emulats the sunne,
That shee breeds sweets as plenteous as the sunne,
That shee doth thaw cold winter like the sunne,
That she doth cheere fresh sommer like the sunne,
That shee doth dazle gazers like the sunne,
And in this application to the sunne,
Bid her be free and generall as the sunne,
Who smiles vpon the basest weed that growes,
As louinglie as on the fragrant rose.

   Е3 2.1 (505-32)

   Король. … Я слушаю, читай.
   Людовик. “Прекрасней и скромней царицы ночи…”
   Король. И сразу же две грубые ошибки.
Сравнил ее ты с тою, чье сияние
Во мраке лишь мы светом почитаем;
При солнце же она огарком жалким
Нам кажется. Моя любовь и в полдень
Перед небесным оком устоит:
Сними с нее покров – затмит и солнце.
   Людовик. Еще ошибка в чем, мой повелитель?
   Король. Перечитай.
   Людовик. “Прекрасней и скромней…”
   Король. Скромней! Я не велел тебе копаться
В ее душе. Мне было бы приятней
Скоромницу, чем скромницу в ней видеть.
Все вычеркни – луны я не желаю.
Уподоби ее ты лучше солнцу;
Скажи: она в три раза ярче солнца,
Соперничает качествами с солнцем,
Родит благоухания, как солнце,
Смягчает стужу зимнюю, как солнце,
Пестрит убранство летнее, как солнце,
Смотрящих на нее слепит, как солнце, –
И, так во всем её равняя с солнцем,
Проси и щедрой быть подобно солнцу,
Которое к ничтожной травке так же
Благоволит, как и к пахучей розе.

(Пер. В. Лихачева)

9-10 • Be thou the tenth Musethose old nine

Для Платона ‘десятой Музой’ была Сапфо – первая в европейской литературе певица (Пейто) Красоты-и-Любви – Афродиты.

13• my slight Muse

♠ ‘Моя игривая Муза’: так назвал Овидий Музу своих элегий, названных им Amores, в завершении книги:

Кроткий элегии стих! Игривая Муза, прощайте!
После кончины моей труд мой останется жить.      Любовные элегии, III.15.19-20 (С. Шервинский)