Menu 

Shakespeare. Комментарии к сонету 22

 

MY glasse shall not perswade me I am ould,
So long as youth and thou are of one date,
But when in thee times forrwes I behould,
Then look I death my daies should expiate.
For all that beauty that doth couer thee,
Is but the seemely rayment of my heart,
Which in thy brest doth liue,as thine in me,
How can I then be elder then thou art?
O therefore loue be of thy selfe so wary,
As I not for my selfe,but for thee will,
Bearing thy heart which I will keepe so chary
As tender nurse her babe from faring ill,
   Presume not on thy heart when mine is slaine,
  Thou gau’st me thine not to giue backe againe.

My glass shall not persuade me I am old,
So long as youth and thou are of one date,
But when in thee time’s furrows I behold,
Then look I death my days should expiate.
For all that beauty that doth cover thee
Is but the seemly raiment of my heart,
Which in thy breast doth live, as thine in me,
How can I then be elder than thou art?
O therefore love be of thy self so wary,
As I not for my self, but for thee will,
Bearing thy heart which I will keep so chary
As tender nurse her babe from faring ill.
   Presume not on thy heart when mine is slain,
   Thou gav’st me thine not to give back again.

1-2 См. об образе зеркала в ДК к 3.1-2.

2 thou = Master-Mistress, he сонета 20. См. ДК к 181920.

3-4 in thee times furrows I beholdexpiate. ДК

4 look I – глянь (вставное слово)

5-6 Любовь сердца Поэт вкладывал в красивые словесные тела любовных произведений, а в них – в красивые словесные тела молодых персонажей. Красота каждого любовного сонета это миниатюрный ‘пригожий наряд’ (the seemly raiment) частицы сердца, вложенной в них Поэтом, его ‘любовных дум’ (39.11).

6-7 My heart in thy breast as thine in me.

Шекспировская модификация ‘обмена сердцами’– известного образа любви или дружбы. См. ДК и Эразм Роттердамский, “Поклонник и девица”.

9 Therefore love be of thy self… – ср. подобную форму обращения в 13.1.

9-14 Экзальтированное отношение нашего Поэта к его Юноше объясняется тем, что Поэт видит себя ревностным служителем в храме Красоты-Любви (ср. 1.1-2; my passion у 20.2; 127.7-8; 23.6, 8-10). ДК

• 8 then … then • ГК

ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ КОММЕНТАРИИ

3 • times furrows

В издании 1609 г., когда длинное ‘s’ перед гласной (‘ſ’) печаталось той же буквой, что и ‘f’, имеем ‘forrwes’: в рукописи вполне могло быть sorrowes. От такой контаминации образ только обогащается: ‘борозды’ на челе или лице чеканит не абстрактное Время – чеканят пережитые душевные потрясения. Именно внутренние, душевные страдания-sorrows проявляются вовне как телесные ‘борозды’-furrows морщин. (Так же говорим мы и о ‘ранах на сердце’ или ‘шрамах на душе’.)

 Ср. второй катрен Сонета 4 («These plaintiue verse, the Posts of my desire…») из сборника Даниэла Delia (ДК к 18.14):

Nor are my passions limnd for outward hewe,
For that no collours can depaynt my sorrowes:
Delia her selfe, and all the world may viewe
Best in my face, how cares hath til’d deepe forrowes.

Nor are my passions limned for outward hue,
For that no colours can depaint my sorrows:
Delia herself, and all the world may view
Best in my face, how cares hath tilled deep furrows.

Помимо заверений поэта, что его ‘страсти-passions изображены не для вида’ (for outward hue, 5), его страдальческое ‘лицо’, в котором ‘переживания-cares пропахали глубокие борозды (8), прекрасно видимые и самой Делии, и всему миру’ (7), – это, конечно, лицо не физическое – это текстуальное лицо этих вот его стихов-passions, ‘these plaintive verse’.

4 • Then look I death my days should expiate

Красота воплощенного в слове Юноши – это красота самого слова Поэта. А слово его только тогда восхищает (20.7-8), когда оно написано сердцем, вдохновленное искренним чувством. Он боится, что чувство это (my love, thou) с течением времени будет угасать (1.5-6, 12), поблекнет воображение, а в нем – образ его Юноши (с лицом его Госпожи), и так же выдохнется его слово, состарится и умрет в нем поэт (13). Страх  этот будет преследовать Шекспира еще несколько лет.

6-7 • my heart, which in thy breast doth live

‘Обмен сердцами’ – это образ взаимной любви, когда она объединяет двоих – когда она становится ‘одной душой (сердцем) в двух телах’. Ср. максиму, которую наш Поэт мог прочесть в латинском диалоге Эразма Роттердамского “Поклонник и девица” (и, к примеру, в английском переводе “Жизни Антония” Плутарха) и которая на английском языке звучит: The lover is not where he lives but where he loves – “Любящий находится не там, где он живет, а там, где любит”.

Так же истинного Поэта (Поэта по призванию) нужно искать там, где находится его сердце – в его творчестве; Поэта, который любит по настоящему (21.9), – в текстах, где он любит. Именно этот смысл и вкладывает наш Поэт (точнее, подкладывает, делая его двузначным) в общую максиму, расширяя тем самым ареал ее значений и употребления.

Сердце Поэта изначально принадлежало и принадлежит Юноше (20.3-4), и живет оно в каждом произведении, в которое Поэт это сердце вложил (mine be thy love, 20.14), чтобы оно говорило словами его текстов-юношей и устами его персонажей-юношей.

  Чтобы уточнить для нашего случая (любовное творчествo) смысл афоризма ‘одна душа в двух телах’, сравним начало письма поэта-аристократа того времени к жене, после двадцати лет супружеской жизни. В момент написания письма автор его прекрасно понимает, что обращается не к жене, а к лучшей (‘сладкой’) частисвоей собственной души. Эта ‘сладкая часть’ находится сейчас далеко от него самого – здесь и сейчас не присутствует.*

* [‘The Lover is not where he lives but where he loves’]

Другую, присутствующую (‘несладкую’) часть души он воплощает в слова письма, где говорит о себе самом в третьем лице (сам он, не присутствуя в [будущий] момент чтения женой этого письма, так и останется этим же третьим лицом’ – ‘им’, ‘тем кто’):

My sweete soule, whos life in thy presens
Joyeth most of any, and by thy want wanteth
what shold susteyne his beinge, or geeue
cõfort to the opression of his discontent. 
Receue the wishes of his desire, that thinketh
all time to longe that he tarieth from thee.
and accept the excuses vnfayned that forceth
his delay, not in his powre to remedy. … (13 Nov. 1593)

My sweet soul, whose life in thy  presence
Joyeth most of any, and by thy want wanteth
what should sustain his being, or give
comfort to the oppression of his discontent.
Receive the wishes of his desire, that thinketh
all time too long that he tarrieth from thee,
and accept the excuses unfeigned that forceth
his delay, not in his power to remedy.

“Моя сладкая душа, чья [= моя] жизнь при тебе ликует превыше всех, а без тебя лишена того, что должно питать его существо или облегчать гнёт его неудовольствия: Прими пожелания желания его [= того], для кого время всегда тянется, когда он не с тобой, и прими искренние извинения [за то], что вынуждает его задержаться [и что] не в его власти исправить.” 

Письменное послание от одной, сведущей, части души к другой, несведущей, становится ‘вторым я’ Поэта (an other self, 10.13) – посредником между самим Поэтом (his self) и сладостной частью его душевной памяти (his sweet self), между его сознанием и подсознанием. А одновременно и егозаместителем. Потому что кем, чем или каким ни был бы реальный объект любви, сам образ ее является созданием и неотъемлемой частью однойдуши: той, которая любит и стремится быть любимой, – все равно, взаимна эта любовь, или нет. Поэтому наведенный выше афоризм о взаимной любви двух следовало было бы, для нашего случая поэтического творчества – “Поэт воплощает свою любовь в Слове” – сформулировать  немного по-другому: “Тел двое [живое и письменное], душа – одна”.

 Сонет 22 очевидно писался под впечатлением от стиха 98 из сборника Филиппа Сидни “Астрофил и Стелла” (ДК к 5.8, 11 и 23.12) – об этом свидетельствует их тематическая схожесть:

My true love hath my heart, and I have his,
By just exchange one for another given:
I hold his dear, and mine he cannot miss,
There never was a better bargain driven:
My true love hath my heart, and I have his.
His heart in me keeps him and me in one,
My heart in him his thoughts and senses guides:
He loves my heart, for once it was his own,
I cherish his because in me it bides:
My true love hath my heart, and I have his.

Другие образцы образо-идеи единства сердец – побратимов ли, влюбленных ли (идея эта изображалась даже графически, в совпадении букв в именах любящих: ниже) – находим и до и после Сидни; все-таки чаще всего – в шекспировском каноне:

♣ CARIS: Are such friends both alike in joy and also in smart.
       ARIS: They must needs, for in two bodies they have but one heart.            R. Edwardes (1523-1566), Damon & Pithias

♣ SOLIMAN: For what are friends but one mind in two bodies?
    LOVE: Their souls are knit, though bodies be disjoined.              Anon., Soliman & Perseda (1592)

 Ср. “Антоний и Клеопатра” (Anthony and Cleopatra):

Agrippa.

To hold you in perpetuall amitie,
To make you Brothers, and to knit your hearts
With an vn-slipping knot, take Anthony,
Octauia to his wife.                                                AC 2.2 [822-5]

Агриппа.

Чтоб ваше братство укрепить и вам
Связать сердца нерасторжимой связью,
Пускай Антоний назовет супругой
Октавию.                                                       (Мих. Донской)

Агриппа. Чтобы дружба
Упрочилась меж вами навсегда
И братьями вы сделались; чтоб вам
Сердца связал нерасторжимый узел,
С Октавией вступи, Антоний, в брак.      (Д.Михаловский)

Агриппа. Чтобы всегда цвела
Меж вами дружба, чтоб сердца связать
Узлом крепчайшим, братьями вас сделать,
Пусть женится Антоний на сестре
Твоей Октавии.                                                 (О. Сорока)

 Ср., из раннего (“дурашливого”) сонета Джона Дейвиса, тогда еще студента лондонской юридической высшей школы Middle Temple (‘Средний Храм’):

Into the midle Temple of my harte
the wanton Cupid did himselfe admitt.
                                                                                Gulling Sonnets (1590-1), VII.1-2

Во Храм срединный сердца моего
вступил экстравагантный Купидон.

9-14 • O therefore love be of thy self so wary …
       … Thou gav’st me thine not to give back again.

Историю своей любви Поэт раскрыл в последней комедии, “Двенадцатая ночь” (Twelfth Night, 1600), а историю своей одержимости образом Любви (a man in hue, 20.7) как средством одновременно самовоспитания и воспитания юношей (my purpose, 20.12) кратко изложил там же:

                   Antonio.    

Let me speake a little. This youth that you see heere,
I snatch’d one halfe out of the iawes of death,
Releeu’d him with such sanctitie of Ioue;    [love=Jove]
And to his image, which me thought did promise
Most venerable worth, did I deuotion.          TN 3.4 (1880-4)

    Антонио.   

Дайте мне сказать.
Я мальчика, который здесь стоит,
Из смертной пасти вырвал полумертвым;
Берег его с такой святой любовью;
И образу его, в котором видел
Все, что мы чтим, молиться был готов(М. Лозинский)

     Антонио. Нет, подождите! Этого юнца
Я выхватил из лап когтистых смерти,
Любил его, пред ним благоговел,
Как будто все, что людям в жизни свято,
Он, безупречный, воплотил в себе.            (Э. Линецкая)

     Антонио. Постой – два слова только!
Стоящего здесь юношу меж вами
Я выхватил почти из пасти смерти,
Берег его с любовию святой
И пред его наружностью склонялся,
Надеясь дух под ней найти высокий.    (А. Кроненберг)

     Антонио. Я юношу вот этого когда-то
наполовину* вырвал с пасти смерти,
согревши всею святостью Любви,
и образу его, который будто
одну лишь благодать сулил и стоил
благоговения, молился страстно.     (Пер. мой. – М.Г.)        Ср. 108.

* Этой половиной стала, все-таки, сестра-близнец этого юноши – Виола/Цезарио: одно из нескольких полноценных воплощений экстравагантного Купидона как ‘мужчины с виду’ с женским сердцем и лицом (20).