Menu 

Shakespeare. Комментарии к сонету 39

 

OH how thy worth with manners may I singe,
When thou art all the better part of me?
What can mine owne praise to mine owne selfe bring;
And what is’t but mine owne when I praise thee,
Euen for this,let vs deuided liue,
And our deare loue loose name of single one,
That by this seperation I may giue:
That due to thee which thou deseru’st alone:
Oh absence what a torment wouldst thou proue,
Were it not thy soure leisure gaue sweet leaue,
To entertaine the time with thoughts of loue,
VVhich time and thoughts so sweetly dost deceiue.
   And that thou teachest how to make one twaine,
   By praising him here who doth hence remaine.

O how thy worth with manners may I sing,
When thou art all the better part of me?
What can mine own praise to mine own self bring;
And what is’t but mine own when I praise thee?
Even for this, let us divided live,
And our dear love lose name of single one,
That by this separation I may give
That due to thee which thou deserv’st alone.
O absence, what a torment wouldst thou prove,
Were it not thy sour leisure gave sweet leave
To entertain the time with thoughts of love,
Which time and thoughts so sweetly dost deceive,
   And that thou teachest how to make one twain,
   By praising him here who doth hence remain.

1 thy worth = [your] inward worth (16.11) = thy worth and truth (37.4)

1 with manners – Благородство требует и соответствующих манер. См. ДК к 36, 37.

2 thou art all the better part of me – См. сонеты 22, 31 и ДК к ним. Еще см. понятие ‘небесная часть’ (the heavenly part) в сонете 5 сэра Филиппа Сидни (ДК к 5.8,11). ‘Лучшей частью’ Овидий называл бессмертную часть своего естества, которую мы называем то духом, то душой, и бессмертие которой он видел двояко – в небесах и в своих поэтических трудах (Метаморфозы, XV 871-9). ДК

5-6 Единое имя любовь – см. ДК к 20.14; два разных – см. сонет 40 и другие из этой серии (40-42, 133-134, 144). ДК

9-13 Oh absence… – Обращение thou в этой части сонета относится к разлуке-absence. Слово это является синонимом и для separation (7), и для thy sour leisure – спровоцированного самим Поэтом ‘горького’ для него ‘времени досуга’, когда  лучшая творческая часть его души, Юноша (2), временно не задействована. ДК к 13-14.

10-12 Were it not [that] thy … which … [thou] so sweetly deceivest.

13-14 teachest how to make one twain. ДК

• 6 one ≈ 8 alone • 9 proue ≈ 11 loue • ГК

ДОПОЛНИТЕЛЬНЫE КОММЕНТАРИИ

2 • thou art all the better part of me

Иногда это понятие, the better part, ‘лучшая (или бóльшая) часть’ – pars melior Овидия (Метаморфозы XV 876-7) или pars multa Овидия-Горация, – в елизаветинской поэзии встречается во множественном числе: the better parts.

 Именно с такой поправкой Джон Дейвис дублирует Овидия, обращаясь устами жениха Антиноя к Одиссеевой (то есть, Гомеровой) Пенелопе в своей “Орхестре, или Поэме о танце” (ДК к 38):

 For when pale Death your vitall twist shall seuer,
Your better parts must daunce with them [stars] for euer.
                                                                                Orchestra 60.6-7

Потому что когда бледная Смерть перережет изгиб твоей жизни, | Твоим лучшим частям танцевать с ними [звездами] вечно придется.

 Из некоторых Шекспировских текстов – “Комедия ошибок” (СE), “Как вам это понравится” (AYLI), “Юлий Цезарь” (JC) – понятно, что the better parts – это ‘более благородные части/свойства/качества’ души (nobler parts, graces), которые формируют и вдохновляют целое естество:

             Orlando.
Can I not say, I thanke you? My better parts
Are all throwne downe, and that which here stands vp
Is but a quintine, a meere liuelesse blocke.
                                                                       AYLI 1.2 [415-7]

   Орландо.  Ужели я не в силах им сказать:
“Благодарю”? Прекраснейшие свойства
Моей души повержены во прах,
А то, что здесь нетронутым осталось –
Безжизненный обрубок.       (Пер. П. Вейнберга)

 Но, как доносит до нас “Король Иоанн”, рядом с переменной совокупностью разных ‘более благородных частей’ в душе существует еще одна часть, и она – ‘неизменна’:

thy constant and thy nobler parts’    (KJ 3.1[1222-4])

 Пояснение этой константы находим в этой же поэме Дейвиса, строфы 102-103. Из них узнаем, что в каждой разумной душе – в той нашей лучшей части, которая смешана с плотью (‘землей’), – елизаветинский поэт-философ видит еще лучшую – небесный огонь, божественную квинтэссенцию, которую впервые будит в нас (истинная) Любовь, ибо он Love, Ioue – является Царем Царицы Природы:

For that true Loue which dauncing did inuent,
Is he that tun’d the worlds whole harmony,
And linkt all men in sweet societie.

He first extracted from th’earth-mingled mind
That heau’nly fire, or quintessence diuine,
VVhich doth such simpathy in beauty find
As is betweene the Elme and fruitfull Vine,
And so to beautie euer doth encline.
Liues life it is, and cordiall to the hart,
And of our better part, the better part.

                                                               Orchestra 102.5-7, 103.1-7

Потому как истинная Любовь, придумавшая танец,
есть тот, кто настроил всю гармонию мира
и всех людей объединил в милое сообщество.

Он первый высек из смешанной с землею души разумной
небесный огонь, ― священную пятую сущность,―
который находит столько симпатии в красоте,
сколько имеется меж Лозой плодовитой и Вязом,
и поэтому он вечно к красоте стремится.
Жизнью жизни есть этот огонь, сердцевиной сердца
и лучшей частью лучшей части нашей.

♣   As Bacchus opes dissembled hearts,
      So love sets out our better parts.
                “An Elegie, or friend’s passion, for his Astrophil
                 (Anon., ca 1586-93)

Как Вакх раскрывает скрытные сердца,
Так любовь выставляет наружу наши лучшие свойства.
          “Элегия, или тоска друга по его Астрофилу”
            (Аноним, ок. 1586-93)

  “Комедия ошибок” (CE) как ни одна другая пьеса показывает, почему английские мужчины называли любимых женщин ‘лучшей частью’ своего собственного ‘я’, и именно в этой ‘части’ отождествляли себя с ними, ср.:

   Luciana. Why call you me loue? Call my sister so.
   Antipholus. Thy sisters sister.
   Luc. That’s my sister.
   Ant. No: it is thy selfe, mine owne selfes better part:
Mine eies cleere eie, my deere hearts deerer heart;
My foode, my fortune, and my sweet hopes aime;
My sole earths heauen, and my heauens claime.
   Luc. All this my sister is, or else should be.
   Ant. Call thy selfe sister sweet, for I am thee:
Thee will I loue, and with thee lead my life;
Thou hast no husband yet, nor I no wife:
Giue me thy hand.
   Luc. Oh soft sir, hold you still:
Ile fetch my sister to get her good will. Exit.

                                                                                                                                  CE 3.2 [F 847-60] 

   Люциана. В сестре моей для вас любовь и свет.
   Антифол Сиракузский. В сестре сестры.
   Люциана. В моей сестре.
   Антифол Сиракузский. О нет!
В тебе одной, душа души моей!
Ты сердце сердца, свет моих очей,
Дороже мне, нужней богатств и хлеба,
Мой рай земной, моей надежды небо!
   Люциана. Но вы должны мою сестру так звать.
   Антифол С. О, согласись сестрой своею стать!
Тебя люблю, тебе я жизнь отдам!
Свободна ты, и я свободен сам;
Отдай мне руку…
   Люциана. Полно, замолчите;
Придет сестра, вы это с ней решите.       (Уходит.)
                                                                                                                (Пер. А. Некора)
   Люциана. К чему
Вы милым ангелом своим меня назвали?
Вы лучше бы сестре названье это дали.
   Антифол Сиракузский. Сестре твоей сестры.
   Люциана. Моей сестре.
   Антифол Сиракузский. Нет, нет.
Тебе, моих очей неугасимый свет,
Душа моей души, кусок насущный хлеба,
Часть лучшая меня, единственное небо
Моей земли и цель блаженная всего,
На что надеюсь я, мой мир и божество!
   Люциана. Всем этим быть должна сестра моя.
   Антифол Сиракузский. Сестрою
Зови себя одну. Тобой, тобой одною
Пленился я, тебя одну хочу любить
И вечно жизнь мою с тобою проводить.
Жены нет у меня, а ты еще свободна –
Отдай же руку мне.
   Люциана. Прошу не торопиться.
Умерьте ваш порыв. Пойду к сестре узнать,
Готова ль и она свое согласье дать.       (Уходит.)
                                                                                                               (Пер. П. Вейнберга)

 См. еще CE 2.2 (F 504-541), также ДК к 22.6-7.

5-6 • let us divided live,
        And our dear love lose name of single one

Наша дорогая любовь”: яркое свидетельство о совместном авторстве воспеваемой Поэтом любви находим в строфах 118120 поэмы “Орхестра” (ДК к 38.2-4). Началом ‘нашей дорогой любви’ можно считать “Дурашливые сонеты”, “Гимны Астрее”, ту же поэму “Орхестра” (1591) и поэму “Венера и Адонис” (1592); продолжение см. в сонете 20, сопровождавшем пьесу “Бесплодные усилия любви” (1593), где наш Поэт впервые персонифицировал ‘все лучшее во мне’ в мужском подобии-плоти двуполого Юноши. Этот ‘святой Купидон’ должен был стать новой эмблемой истинной любви (true love, 21.9), без разделения ее на ‘земную’ и ‘небесную’ (36). Ведь именно в силу этого разделения понятие любви оказалось подмененным, на что указывает Адонис Венере:

 Call it not loue, for loue to heauen is fled,
Since sweating lust on earth vsurpt his name,
Vnder whose simple semblance he hath fed,
Vpon fresh beautie, blotting it with blame;
VVhich the hot tyrant staines, & soone bereaues:
As Caterpillers do the tender leaues.
                                                                                                    VA 793-8

Любовь на небо землю променяла,
Лишь сладострастье насыщать себя,
Под именем ее и видом, стало
Румяной красотой, ее губя,
Им опороченную, беспощадно,
Как зелень губят гусеницы жадно.
                                                                                             (Пер. А. Курошевой)

и Антиной – Пенелопе:

 YEt once againe Antinous did reply,
Great Queene, condemne not Loue the innocent,
For this mischieuous lust, which traiterously
Vsurps his Name, and steales his ornament
                                                                                   Orchestra 102.1-4

И снова ей ответил Антиной:
“Властительница, не клейми Любовь
невинную – то сладострастье подло
присвоило имя ее и прелесть”.

См. также ДК к 19.11-12. Ср. 127, где та же судьба украденного имени постигла истинную Красоту.

13-14 • thou teachest how to make one twain,
                By praising him here who doth hence remain.

Аbsence (9) – это также ‘отсутствие’ Юноши, то есть сознательное самоотстранение Поэта от собственной ‘лучшей’ части души, обособленное отношение к тому, что он воспевает (praise him here who doth hence remain, 14), что кладет конец спонтанному самоизлиянию чувств и мыслей, как это было в “Бесплодных усилиях любви”. На смену этому приходит более тщательный труд над психологией персонажей, над логикой диалога и организацией сюжета.

Первым сюжетом, где одна любовь делится на две – лучшую и худшую ее части – стал сюжет “Двух веронцев” (TGV) – двух побратимов, которые проявили один ‘лучшую’, другой – ‘худшую’ стороны их общей любви к Сильвии. Однако воплощением самой лучшей любви – true – стала в этой пьесе Джулия, символически переодетая Юношей: ‘MistressMaster’ сонета 20.

Женские роли в елизаветинском театре исполняли юноши, поэтому юноша-актер в роли Джулии играл, фактически, ‘святого Купидона’ – ‘MasterMistress’ сонета 20.